Добрило Ненадић, српски књижевник, рођен у Вигошту, Ариље, 23. октобра 1940. године.
ул. Радоша Бојовића 7, 31230 Ариље. Тел. 031/ 891-455; dnenadic@eunet.yu;
Рачун: 355-5270689-31, Вобан - Ужичка банка АД, Ужице

Најновији роман Добрила Ненадића: ПОБЕДНИЦИ

   Ево, најзад и једне домаће приче о победи.
   Приче о победама су у нас тако ретке а оних о поразима има безброј, не зато што је пораза било више него победа, већ зато што су Срби, као народ, склони самосажаљевању, кајању и лелекању.
   Победа је било више, наравно, а најбољи доказ је то што смо још увек овде, на овој лепој и плодној земљи упркос онима са хладног севера и онима са спарушеног југа, који су кроз читаву историју надирали одасвуд попут термита или скакаваца, да нам је опустоше и отму.
   Ово је дакле прича о великој победи српског оружја у рату за ослобођење и независност против Турске, који се догодио у зиму, од 12. децембра 1877. до 31. јануара 1878. године.
   Из разлога које у ствари није тако тешко докучити, о овом рату је мало писано. Није ми познато да је тај рат био инспирација за неко књижевно дело (роман, драму, поему) што је чудно: ни један народ не би тако багателисао рат који је довео до коначног ослобођења из петвековног ропства. Ни у самој обимној Историји српског народа, у десет томова, није боље. Победоносна битка за Ниш описана је у 12 редова, чудесне победе на Грделици и Врању у 7 редова! Заседање народне скупштине у Крагујевцу 5. августа 1878. на којој су убрани плодови управо тога рата, па је проглашена независност Србије, описано је у 3 реда и словима - у три реда!
   Избрисано је из сећања народа непојамно испаштање и страдање наше војске по једној од најсуровијих зима у веку када је, рецимо, Морава на југу код Ниша била залеђена. Заборављени су мртви, убогаљени и промрзли. Заборављен је један од најбољих војсковођа које смо икада имали, генерал Јован Белимарковић, победник у биткама за Пирот, Ниш, Грделицу и Врање. У преврату 29. маја 1903. био је на списку завереника да буде убијен, тада га је само чудо спасило, али је зато темељито избрисано све што је учинио, по приглупој замисли да оно што није описано - е, оно се није ни догодило, или по убеђењу его манијака - да ако они зажмуре, нико други ништа не види.
   Но, добро. Речено је: ко прошлост заборавља, осуђен је да му се она понавља.
   Роман не може да исправи такве неправде, али нека се чује понешто и о тим малим великим људима.