Контакт: Ненадић Петкана, ул. Радоша Бојовића 7, 31230 Ариље. Тел. 031/ 3891-455; petkananenadic@gmail.com

Роман Деспот и жртва чини се, уз легендарног Доротеја, најуспелијим романескним остварењем Добрила Ненадића. Смештен својом занимљивом историјском причом у време деспота Ђурђа Бранковића и његове жене Јерине, у хаотично доба зидања смедеревске тврђаве, Ненадићев роман је истовремено придобио наклоност критике и веома широке публике. Подизање камене цитаделе, као истовременог одбрамбеног објекта али и симболићке грађевине, сведочанства о извесној, неугаслој моћи српске деспотовине и њеног покушаја да се одупре турској инвазији, згодан је историјски и смисаони оквир у којем Добрило Ненадић сигурном руком води своју причу о пријатељству и издаји, о моћи гласина и смислу приповедања.    У благом екс-центру романа налази се повест о пријатељству и страдањима младића Богдана и бившег монаха Петрашина. Неко време њихови животи теку напоредо, нађу се један другом у невољи (беже из османлијског ропства, граде богато имање итд.), но доласком у Смедерево, Богдан постаје читач Александриде за господара Ђурђа и његову породицу, а Петрашин се осамљује и борави у оближњим античким развалинама. Тада, на неки начин, почиње зла прича историје.    Одлично познавање средњег века показао је наш писац у Доротеју, Дивљим звездама, Роману о Обилићу и роману Брајан (објављеном после Деспоита и жртве), а да му то доба погодује за грађење атрактивних заплета показује баш Деспот и жртва. Реконструишући профани дух давног покосовског доба, Добрило Ненадић многобројним ликовима трговаца, крчмара, лађара, рибара, доушника, шпијуна, врачара приступа као типовима, а ситуације завера, хајки, породичних скупова, прељуба решава поштујући стандардна читалачка очекивања, сведочећи да су све људске приче, па и приче наших предака на Балкану, сличне ако не и исте. Моного пажње стога писац, драгоцени обновитељ српског историјског романа, посвећује језику и стилу, стварајући убедљив утисак примитивног, архаичног, повремено и одвратног доба, у којем је племенито дело изузетак, доба безочне "акумулације" богатстава од стране људи који су се окупили око зидања Смедерева са различитим амбицијама, доба невероватно сличног нашем "транзиционом", постутопијском времену.    Ослањајући своју имагинацију помало на живу покрајинску лексику, повремено на архаичну, патетичну и покрајинску структуру реченице, каткад веома успешно на жаргон, а градећи и експресивне "термине" по моделима постојећих, Добрило Ненадић је остварио врхунске странице романа, сликајући атмосфере деспотовог времена, понашање заведене светине и сл. и налазећи равнотежу између логичног развијања фабуле и ироничних или циничних коментара, односно гротескних слика. Оне сведоче да су под дивљим балканским звездама вечита само узалудна људска настојања и самообмане. И неизвесно трајање, на ивици. У целовитој и интересантној визији давног времена и њеној симболичкој снази крију се централне уметничке вредности романа Деспот и жртва.