|
|
Добрило Ненадић:
Драги Миловане,
. . .
Књиге, књиге, књиге. Затрпан сам књигама и хартијама. Попунио сам све рафове, полице и ормане, а пошто никад ништа нисам бацио, спаковао сам све те папире у стотину фасцикли, увезао канапом и сложио по полицама. У спаваћој соби уз један зид држим радни сто са лаптопом и штампачем, а уз други сам наместио орман и поређао колекцију својих наслова и свих издања по годинама. Када легнем посматрам у неверици тај низ од скоро два метра дужине и сваки пут се питам како сам ја то могао, одакле ми толико стрпљења. Временски опсег - три миленијума од пећинских времена до наших дана. Писао сам јер су ме хвалили и награђивали, јер су ми тражили, јер су ми плаћали, а и да нису писао бих ја, море за себе, да сам себе изненађујем и забављам.
...
Далеко најлепше издање је оно на којем стоји посвета: "Добрилу Ненадићу, уз пријатељски поздрав, Милован Данојлић."
А на посебном папиру пише: "БГД, 27/4/83 Драги Добрило, мало ми је сметало што си гурнут у друштво са двојицом, па сам те издвојио, дао на повезивање, и овај примерак ти поклањам за, рецимо, твој рођендан. Срдачно, Милован."
А књига прелепа, луксузна, савршено урађена, тврд повез, обла рикна, на рикни четири рељефне везице, иберциг, пресвлака кожа на рикни и на угловима, украсни папир са стилизованим криновима.
Москва, "Радуга" 1982. Остала двојица су Драго Янчар ГАЛЕРНИК, Скендер Куленович ПОДЗЕМНАЯ РЕКА... Тираж 50.000.
Нема више СССР ни Государственого комитета.
И они се напослетку поклали. И њихово братство народов, скончало у каљузи.
Е, шта није било, шта неће бити.
У Ариљу, понедељак, 5. фебруар 2018. год.
Срдачан поздрав теби и твојима,
Добрило
Милован Данојлић:
Поатје, 6.2.18.
Драги Добрило,
. . .
Виктор Лазић је истински светски путник, за разлику од нашег тужног и смушеног Добрислава (не Добросава) који се батргао по региону, како днас зову Југославију. Јавио ми се управо кад је стигло Твоје писмо. Својевремено сам му дао у Ивановцима око 2000 разних издања, а крајем децембра је овде покупио из гараже око 1000 примерака. Ја ону заједничку руску књигу (Јанчар, Куленовић) нисам бацио, затекла се међу издањима чуваним на селу, па је, без Тебе, отишла у Музеј, и Виктор ми рече: Баш сам се питао која ли је будала искинула део књиге!"
Потпуно сам заборавио на тај труд око издвајања "Доротеја" и повезивања. Сад, кад си ме подсетио, препознадох једну своју навику, односно склоност. Био сам књигољубац, а знао сам једног веома уљудног књиговесца, чини ми се да се презивао Константиновић. Жалио ми се: "Морам отказати радњу, овако не иде. Ја пријавим сав порез, а кад одем у Општину да платим, стојим у реду са лоповима."
...
Пријатељски Теби и Твојима,
Милован
|
Актуелно
