|
|
Никола Бертолино: (19. јул 2016. 12:42)
Драги господине Ненадићу,
. . .
А после свега, на ред је дошао Ваш Доротеј, дело које сам пре четрдесетак година прочитао у рукопису, и које после тога више никад нисам читао. Био ми је веома интересантан тај повратак у прошлост. Моји утисци из оног давног читања потпуно су потврђени, па сам се и сад увелико чудио отпорима на које сте наилазили у првим покушајима да га објавите, као и у самој Редакцији Удружених издавача. Прибојавао сам се да ће мом доживљају шкодити то што сам недавно одгледао филм. Ни говора о томе. Филм ми је пружио само причу, а вредност Вашег романа је далеко изнад онога што пружа његов фабуларни садржај (иначе и он богат и занимљив); она је првенствено у богатству и лепоти језика и стила, тако да сам сад уживао читајући исто онако као пре четири деценије. Мислио сам да је Ваш Доротеј једно од оних дела која на најбољи начин откривају велике могућности и домете српског језика (ја бих рекао: српскохрватског - надам се, допустићете ми то), кога често потцењују кад га упоређују с такозваним "великим" или "светским" језицима.
Хвала Вам, драги господине Ненадићу, за тај поновљени доживљај.
Добрило Ненадић:(22. јул 2016. 13:14)
Хвала и Вама, драги господине Бертолино, на лепим речима поводом Доротеја. Окрепила ме је и осоколила Ваша похвала после толико година. Прошле су четири деценије а као да је прошло четири века, толико је било чемера, зла и патње, да се понекад питам како смо све то издржали. Жилав смо ми сој а изгледа да је и Доротеј од такве сорте, упркос или у инат својим бројним опадачима одржао се све до данашњих дана. Могло је и више, но доста је и оволико, каже се у народној пословици "Ко није задовољан на ора'у није ни на товару".
Срдачно Вас поздрављам,
Добрило Ненадић
|
Актуелно
