|
|
О ЛАТВИЦИ
После "Доротеја" и романа "Киша" 1979. године, Добрило је премештен у "Земљорадничку задругу" у Латвици, 1980.
Сваки дан је путовао аутобусом, устајао у 4,30 h, враћао се блатњавих ципела а често и панталона.
Путовао је пешице од куће до куће, од малињака до малињака, по селима за које је он био задужен: Богојевићи, Латвица, Ступчевићи, Драгојевац, Миросаљци, Трешњевица, а са колегом Славољубом Радојевић аутом и по удаљеним селима ариљске општине.
Радио је на месу шефа пољопривредне производње, а како ми рече Славољуб, назив је био "Трасфер технологије знања у пољопривреди и село".
У тај ланац производње били су укључени од закључивања уговора са произвођачима, надгледања и давања стручних савета (упутстава). Одређивали су и организовали откупна места (ко, када, како, шта да ради).
За време откупа проводили су ноћи на откупним местима контролишући рад.
Како је пажљиво сваке године водио евиденцију о производњи малине за села за која је он био задужен (од 1.2.1980. до 23.3.1995. г.). Наводим податке, како их је он назвао, из славних дана производње 1986-1994. године.
Петкана Ненадић
фебруар, 2020.
|
Актуелно
